Драгомир Влајсевић
02.06.2008.
Иако су научници и произвођачи аутомобила открили бројна алтернативна горива и погоне који би требало да замене моторе на бензин и нафту, код нас се тренутно само једно гориво може назвати правом алтернативом, чему су доказ већ хиљаде аутомобила. Реч је, наравно, о плину, конкретно о течном нафтном гасу (ТНГ или ЛПГ), смеши пропана и бутана.
Повод за велику експанзију аутомобила погоњених на плин у протеклих неколико година није само еколошка свест власника возила, иако има и тога, него (у већем броју случајева) економска рачуница, пре свега због ниске цене плина. Пошто је цена плина обично двоструко нижа од цене бензина по литру, с пређених петнаестак хиљада километара годишње коришћење плина некоме се исплати већ у првој години експлоатације. Додатни плус приликом коришћења плина су продужен век трајања мотора и катализатора, повећана аутономија с две врсте горива и већа вредност при продаји возила.
Уградњу плинских инсталација на нове аутомобиле с бензинским моторима све више нуде и овлашћени увозници и њихови сервисери. Оваква уградња иде на руку и власницима возила, јер им нови аутомобил после те интервенције остаје под гаранцијом. Пред власницима аутомобила којима заступници не излазе у сусрет, као и онима који хоће да уграде плин у половни аутомобил у понуди је много овлашћених сервиса који нуде уградњу плинских уређаја у аутомобиле. Велики број инсталатера значи широку понуду различитих система који се уграђују и велике разлике у ценама, али оријентационо се ипак могу навести цене по категоријама аутомобила, односно њихових мотора.
Цене уградње плинског уређаја за старија возила с карбураторима обично се крећу од 180 до 250 евра, док су цене за возила с катализатором и директним убризгавањем од 300 па све до 1.000 евра, што опет зависи од самог мотора и начина убризгавања горива у мотор. На све то морате додати и неких седамдесетак евра, колико коштају таксе и атест за плински систем који дају само овлашћене институције.
Уз бројне плусеве које доноси, плин има и неких минуса. Први је потрошња, која је виша за 10-15 одсто у односу на коришћење бензина, али то је занемарљиво према разлици у цени. Још један недостатак је и смањење пртљажног простора, јер се плински резервоари по правилу постављају у пртљажник. Ипак, и то се лако избегне ако се уместо цилиндричног резервоара постави тороидни резервоар на место резервног точка (наравно, код аутомобила код којих је то могуће); тада се запремина пртљажника не смањује, али онда имате проблем с резервном гумом. Величине цилиндричних резервоара су 45 до 120 литара, а тороидних од 22 до 70 литара. У обе врсте резервоара плин се пуни до 80 одсто стварне величине. Међутим, данас, кад пунионице постоје широм Србије, то више и није недостатак, а увек постоји и бензински резервоар као резерва ако нестане плина.